Posle veoma dugačke pauze javljam se opet sa odavno planiranim i zamišljenim postom o ovogodišnjem letovanju. I pored tako inspirativne teme ja sam uspela da prolongiram blokadu što zbog perioda adaptacije na posao koji sam skorije dobila. Pošto sam svoje dragoceno vreme van radnog, zadnjih mesec dana trošila isključivo na power nap-ovanje, blogovanje jednostavno nije došlo na red :) ... No, danas se osvrćem na meni do sada najegzotičniju lokaciju koju sam posetila. Reč je o istočnoj obali Sicilije... Zahvaljujući mojoj dragoj drugarici, koja nam nam je obezbedila smeštaj, dobila sam priliku za totalno nesvakidašnji doživljaj ovog mesta. Bili smo smešteni na posedu pod imenom "Tenuta Palmeri", na kome se nalaze vinogradi i vinarija u kojoj se proizvodi istoimeno vino odličnog kvaliteta (koliko moja skromna nepca mogu da procene :) )... Samo taj ambijent je bio van svih mojih očekivanja i učinio je naš boravak daleko zanimljivijim. Takođe sam neizmerno oduševljena gospođom koja je gazdarica imanja i igrom slučaja naš vodič tokom tih deset dana :) Divna dama iz Lucerna koja nam je pokazala svaki kutak jugoistočne Sicilije koga je mogla da se seti, i takođe omogućila posetu Etni koja je, van konkurencije, ostavila najjači utisak sa tog putovanja.
Da krenem od mesta koje je bilo najbliže nama i koje smo i prvo obišli...Avola. Svi "gradići" koje sam posetila nisu toliko popularne turističke atrakcije, pogotovo Avola u kojoj čini mi se odsedaju pretežno italijani. Ono što me je najviše oduševilo kod ovog mesta su fasade kuća od kojih malo koja nije ukrašena keramičkim pločicama... svaka drugačija od prethodne, sa preslatkim borduricama ili šarama, savršena doza kiča za moj ukus :) Ulice su uske i ima dosta uzbrdica i nizbrdica kako i priliči jednom primorskom mestu. Gradska plaža je sasvim pristojna i čista. Takođe nešto što sam ne toliko naučila već potvrdila jeste da su italijani jaaaaako religiozni ljudi, i otprilike čini mi se na svako domaćinstvo podignu po jednu crkvu :D...šalim se naravno, ali nije daleko od istine...
Sledeći na listi je Noto koji već može da se okarakteriše kao turistička atrakcija. On je sav u kamenu koji na suncu ima fantastičnu zlatastu boju koja kontrastira zelenilu koje je na Siciliji generalno maženo i paženo i jako dobro održavano, što se meni jako dopada. U Notu ima dosta impozantnih građevina od kojih su većina, pogodite šta...jeste, crkve...Moram da priznam da nisam neki fan njihovih enterijera zato što mi ne odaju neki osećaj duhovnosti naspram naših crkvi. Tu smo probali i sladoled u nekakvom hlepčiću koji mene podseća na krofnu..jako slatko.
Sirakuza je moj favorit...Malo urbanija od prethodna dva mesta ali posebna po tome što se na nju nastavlja stari grad, Ortigia, koji je ustvari ostrvce koje je povezano sa Sirakuzom sa dva mostića. Sirakuza je bila grčka kolonija tako da ima zaostatke antičke arhitekture a jedna od najpoznatijih katedrala je podignuta na temelju hrama boginje Atine. Takođe ima dosta predivnih fontana i kaldrmisanih uličica. Jevrejska četvrt je isto tako neizbežna atrkacija. Pomenula bih i crkvu Madonna delle Lacrime, bogorodičine suze ili suza u prevodu, koja mi se ne stilski ne dopada ali je koncept zanimljiv tako da smatram da nije na odmet da se poseti, mada je zbog veličine vidljiva i sa velike razdaljine.
Zatim smo posetili najjužniju tačku Sicilije Isola delle correnti, koju sigurna sam ne bismo imali prilike da vidimo da nismo imali tu sreću da nas Erika (gazdarica) uzme pod svoje i provoza po tako zabačenim delovima. Ovo mesto me neodoljivo podseća na Adu Bojanu, ruža vetrova, tačka gde se sudaraju dva mora (mediteransko i jonsko).
I tu turu smo zaokružili sa posetom Marzamemi preslatkom ribarskom selu, koje je prepuno savršenih restorančića koje nažalost nismo mogli da posetimo zahvaljujući dvokratnom radnom vremenu koje se poštuje svuda na Siciliji. Umesto toga počastili smo se sicilijanskim sladoledom granita koji se pravi bez mleka i koji mi se ruku na srce nije toliko dopao :)...
I najslađe za kraj...poslednji dan je totalno neočekivano odvojen za posetu Etni čemu se zaista nismo nadali zato što je mene lično iznenadilo koliko je Sicilija velika i da nismo imali sreće da nas Erika vozika svuda teško bi priuštili sva ta šetkanja gore dole. Etna je neverovatna...da krenemo od činjenice da se penjete na 2400 m (što nije sam vrh), bukvalno prolazite kroz oblake... Drugo, iz one samo naizgled mrtve zemlje prekrivene lavom nema šta ne raste. To su najdrečavije zelene i žute nijanse usled zift crne lave...Nismo se popeli do samog vrha ali smo obišli jedan od većih kratera čija se veličina na fotografijama ne može dočarati...
Moraću da planiram još jednu posetu kako bi posetila one malo poznatije lokacije Taorminu, Palermo i sve te očiglende asocijacije na Siciliju. Ovim putovanjem ne mogu biti zadovoljnija, i svaki put kad gledam fotografije u blagoj sam neverici da sam zaista bila tamo :D... Opet da se osvrnem na divne domaćine i njihovu dobru volju da nas sprovedu po ostrvu. O vinogradima i smeštaju možete nešto više saznati ovde.
P.S. Izvinjavam se na malo neurednom prikazu vizuelnog sadržaja, koji meni samoj bode oči, ali slika je bilo toliko da sam se jedva izborila, što sa odabirom, što sa sređivanjem :) Do sledećeg čitanja...
P.S. Izvinjavam se na malo neurednom prikazu vizuelnog sadržaja, koji meni samoj bode oči, ali slika je bilo toliko da sam se jedva izborila, što sa odabirom, što sa sređivanjem :) Do sledećeg čitanja...